Статички вс динамички усмеравање
 

Разлика између статичког и динамичког усмјеравања је с обзиром на начин уноса рутирања у систем. Усмеравање у рачунарско умрежавање односи се на процес правилног прослеђивања пакета преко рачунарских мрежа како би на крају пакети стигли на тачно одредиште. Усмеравање је две главне врсте као што су статичка и динамичка усмераност. У статичком усмјеравању, мрежни администратор ручно поставља уносе усмјеравања у таблице усмјеравања. Ту ручно путсентриес који одређују који пут се мора следити да би пакет стигао до одређеног одредишта. С друге стране, у динамичком усмјеравању, уноси усмјеравања аутоматски се генерирају аутоматски помоћу протокола усмјеравања без икакве интервенције мрежног администратора. Употребљени алгоритми су сложени, али за тренутне мреже, које су прилично велике и оне које се често мењају, најприкладније је динамичко усмеравање.

Шта је статички усмеравање?

Код статичког усмјеравања, мрежни администратор ручно уноси уносе усмјеравања у таблицу усмјеравања сваког рутера и рачунала. Унос усмјеравања је унос који одређује који гатеваи који пакет мора бити прослијеђен, како би постигао одређено одредиште. На сваком рутеру или рачунару постоји табела која се зове табела усмјеравања која садржи велики број уноса усмјеравања. За једноставну малу мрежу, уношење статичких рута на сваки рутер било би изведиво, али постаје превише напорно с повећањем величине и сложености мреже. Такође, ако се догоди промена у мрежи која утиче на усмеравање (на пример, рутер је искључен или је додат нови рутер), уноси усмерења морају се ручно променити. Дакле, у статичком усмјеравању, управљање табелама за усмјеравање такођер мора обављати администратор. Предност статичког пута је у томе што нема много обраде. Једина радња је претрага табеле за усмјеравање за одређено одредиште и стога хардверу за усмјеравање не морају бити потребни софистицирани процесори што их чини јефтинијима.

Шта је динамички усмеравање?

Код динамичког усмјеравања, уноси усмјеравања аутоматски се генерирају алгоритмима усмјеравања. Дакле, администратор не мора да врши ручно уређивање. Алгоритми усмјеравања су сложени математички алгоритми гдје се усмјеривачи оглашавају о својим везама и помоћу тих информација израчунавају се најидеалније руте. Постоје различите методе у зависности од начина на који се дешава оглашавање и калкулације. Алгоритми стања везе и алгоритми вектора удаљености су две такве познате методе. ОСПФ (Опен Схортест Патх Фирст) је алгоритам који следи алгоритам стања везе, а РИП (Роутинг Информатион Протоцол) је алгоритам који користи алгоритам вектора на даљину. За модерне велике мреже које укључују много промена током рада, динамичко усмеравање је идеално.

У динамичком усмјеравању, таблице усмјеравања се периодично ажурирају и, према томе, ако се догоди нека промјена, нове таблице усмјеравања би се формирале у складу с њима. Још једна предност је што се код динамичког усмјеравања, у зависности од загушења, усмјеравање. То јест, ако је одређена путања превише загушена, протоколи за усмјеравање би их схватили и те би се стазе избјегле у будућим таблицама усмјеравања. Недостатак динамичког усмјеравања је тај што је израчун сложен да би му била потребна знатна количина обраде. Стога би трошкови таквог хардвера за усмјеравање били скупи.

Која је разлика између статичког рутирања и динамичког рутирања?

• При статичком усмјеравању мрежни администратор ручно уноси уносе у табеле усмјеравања. Али при динамичком усмјеравању мрежни администратор не мора уносити никакве уносе јер су уноси аутоматски генерисани.

• Код динамичког усмјеравања, уноси усмјеравања генерирају се помоћу сложених алгоритама усмјеравања. У статичком усмјеравању нису укључени такви алгоритми.

• За статичко усмјеравање, радња је само претрага стола и стога не треба никаква обрада што хардвер чини јефтинијим. Али алгоритми динамичког усмеравања укључују много прорачуна. Стога је потребно много могућности обраде. Као резултат тога, хардвер би био скуп.

• У статичком усмјеравању, усмјеривачи не оглашавају нити емитују никакве информације о везама до других усмјеривача. Но, у динамичном усмјеравању таблице се генерирају кориштењем таквих информација које оглашавачи усмјеривачи.

• У динамичком усмјеравању, таблице усмјеравања се периодично ажурирају и стога су осјетљиве на било какве промјене у мрежи. Али, у статичком усмјеравању, мрежни администратор ће морати ручно да изврши било какве промјене.

• Статички усмјеравање може се користити за мале мреже. Али, за веће мреже не може се одржавати статичко усмјеравање и стога се користи динамичко усмјеравање.

• Код статичког усмјеравања, ако дође до квара везе, на комуникацију ће се утјецати све док се веза поново не успостави или администратор ручно не постави алтернативни пут. Али, у динамичном усмјеравању, у таквом случају табела усмјеравања би се ажурирала како би имала алтернативни пут.

• Статичко усмјеравање је много сигурније јер се не шаљу рекламе. Али, у динамичном усмјеравању, емитовање и рекламе се догађају што га чини мање сигурним.

Резиме:

Статички вс динамички усмеравање

У рачунарском умрежавању, усмјеравање је једна од најважнијих ствари због које рачунарска мрежа исправно функционише. Статичко усмјеравање је процес у којем администратор мора ручно подесити уносе усмјеравања. С друге стране, у динамичком усмјеравању, табеле усмјеравања аутоматски се генерирају кориштењем алгоритама званих алгоритми усмјеравања као што су РИП и ОСПФ. За велике компликоване мреже, употреба статичког усмјеравања је врло заморна и стога треба ићи на динамичко усмјеравање. Предност динамичког усмјеравања је у томе што ће се таблице усмјеравања периодично генерирати и самим тим би биле у складу с било каквим промјенама у мрежи. Али недостатак је што израчунавање динамичког усмјеравања захтијева већу моћ обраде.

Љубазношћу слика:


  1. Систем динамичког усмјеравања за будући пријевоз од стране БП63Винцент (ЦЦ БИ-СА 3.0)